Konačan vodič kroz crkveno venčanje: Razrešite sve nedoumice

Planiranje venčanja je jedno od najlepših, ali i najizazovnijih iskustava u životu. Kada se u jednačinu doda i crkveni obred, mladenci se često suočavaju sa brojnim pitanjima i nedoumicama. Procedura crkvenog venčanja može delovati komplikovano, posebno ako ste čuli različite priče od različitih ljudi. Ovaj članak ima za cilj da razjasni sve aspekte venčanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, od administrativnih koraka do duhovne pripreme, kako bi vaš dan bio što lepši i bez stresa.

Gde se možete venčati? Ključno pitanje parohije

Jedno od prvih i najčešćih pitanja je: "U kojoj crkvi se možemo venčati?". Postoji rašireno mišljenje da se venčanje mora obaviti u crkvi mladoženjine parohije. Međutim, stvarnost je mnogo fleksibilnija.

Prema ustaljenoj praksi i crkvenim propisima, možete se venčati u bilo kojoj pravoslavnoj crkvi ili čak manastiru koji vam se dopadne, uz određene uslove. Glavni uslov je saglasnost sveštenika koji će obaviti obred. Ako želite da se venčate u crkvi kojoj ne pripada mladoženja (što je čest slučaj), tada je potrebno da mladoženja zatraži odobrenje od svog parohijskog sveštenika. Ovo odobrenje je često usmena ili pismena molba u kojoj se navodi da nema prepreka za brak i da se sveštenik slaže da se obred obavi u drugoj crkvi.

Ovo je čisto administrativna formalnost. Ako mladoženja nije u bliskom odnosu sa svojim parohijskim sveštenikom, to ne predstavlja problem. Dovoljno je da ga poseti, objasni situaciju i zatraži potrebnu saglasnost. Ova procedura se može dodatno naplatiti, što varira od parohije do parohije.

Dakle, odgovor je jasan: Možete se venčati u crkvi po svom izboru, bilo da je to vaša omiljena crkva iz detinjstva, veličanstveni manastir ili hram u centru grada. Ključno je da se na vreme dogovorite sa nadležnim sveštenicima.

Šta je predbračni ispit i kako izgleda?

Nakon što ste odabrali crkvu i sveštenika, sledeći korak je predbračni ispit. Ime može zvučati zastrašujuće, ali u stvarnosti je to lep i smislen razgovor. Predbračni ispit je obavezan i obično se obavlja mesec dana pre venčanja, mada se vremenski okvir može razlikovati.

Na ovom sastanku, mladenci dolaze zajedno sa kumovima. Potrebno je poneti crkvene krštenice svih učesnika (mladenaca i kumova). Sveštenik će vas upisati u crkvene knjige i popričati sa vama. Razgovor se obično vodi odvojeno sa mladencima, a zatim i sa kumovima.

Šta vas sveštenik pita? U pitanju su temeljna pitanja koja imaju za cilj da potvrde da stupate u brak svojom voljom, bez prinude. Pitaće se da li ste se obećali nekome drugom, da li ste u krvnom srodstvu, i da li razumete svetost i trajnost bračne zajednice. Takođe, sveštenik će vam dati kratku pouku o važnosti ljubavi, poštovanja i vere u braku. To je prilika da se upoznate sa sveštenikom i da mu postavite sva pitanja koja vas muče u vezi sa samim obredom.

Neki sveštenici mogu zatražiti da naučite određene molitve (npr. "Vere", "Oče naš" ili "Bogorodice Djevo"), ali to nije strogo pravilo. Cilj je da se duhovno pripremite za taj veliki korak.

Šta je potrebno doneti za sam obred venčanja?

Za obred venčanja potrebno je obezbediti nekoliko predmeta koji imaju simboličko značenje. Ovo su:

• Četiri sveće: Dve drže mladenci, a dve kumovi. Tradicionalno se koriste voštane sveće, mada su danas prihvaćene i bele ukrašene sveće.
• Peškir (platno) za vezivanje ruku: To je beli peškir, dužine oko 1.7m i širine oko 0.5m, kojim vam sveštenik tokom obreda veže ruke kao znak jedinstva.
• Pehar (čaša) i crno vino: Iz zajedničkog pehara mladenci piju vino, što simboliše zajedničku sudbinu i radost. Mnoge crkve imaju svoj srebrni pehar, ali je dobro proveriti.
• Vence ili krune: Tradicionalno se koriste metalne krune, ali sve češće mladenci biraju vence od cveća koji se postavljaju na glavu, što je lep i moderan detalj.
• Burme (prstenje): Prstenje kupuju mladenci, a tradicionalno ga na ceremoniji donose kumovi. Za venčanje je potreban samo jedan par burmi koji se stavljaju u crkvi.

Ove stvari možete kupiti u crkvenim radnjama, zlatari ili sami ukrasiti po sopstvenom ukusu.

Organizacija dana: vreme, trajanje i redosled

Koliko traje obred venčanja? Ceremonija u crkvi traje između 30 i 45 minuta, zavisno od brzine sveštenika, prisustva hora i broja učesnika. Nakon toga sledi čestitanje i slikanje ispred crkve, što ukupno može da potraje sat vremena ili nešto više.

U koliko sati se može zakazati venčanje? Većina venčanja se zakazuje u popodnevnim satima (npr. 13h, 14h, 15h, 16h). U gradovima je sve češće moguće zakazati i kasnije termine, oko 17h ili 18h, ali to je potrebno unapred proveriti sa sveštenikom. U manastirima su pravila strožija i često zavise od redovničkih službi.

Da li prvo ide crkveno ili građansko venčanje? Prema važećim propisima, nije bitan redosled. Možete se prvo venčati u crkvi, a potom u opštini, ili obrnuto. Mnogi mladenci biraju da isti dan obave oba obreda, dok neki građansko venčanje organizuju nekoliko dana ili nedelja ranije.

Što se tiče ulaska u crkvu, kod nas je uobičajeno da mladenci ulaze zajedno, ruku pod ruku. Scena iz filmova gde otac predaje mladu mladoženji karakteristična je za katoličku tradiciju, a kod nas se retko praktikuje.

Finansijski aspekt: Takse, prilozi i hor

Ovo je oblast koja izaziva najviše nedoumica i razgovora. Troškovi crkvenog venčanja mogu značajno da variraju.

Takse za crkvu: Ako se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate (niste prijavljeni u toj parohiji), postoji taksa za korišćenje hrama. Ova taksa se zove "promena parohije" ili slično i kreće se od 3.000 do 8.000 dinara, a u nekim prestižnim crkvama i više. Ovo je novac koji ide za održavanje crkve.

Prilog svešteniku: Sveštenici ne primaju platu od države ili crkve; oni žive od priloga vernika. Stoga je uobičajeno da mladenci na kraju venčanja pokažu zahvalnost svešteniku novčanim prilogom. Iznos je stvar dogovora i vaših mogućnosti. Uobičajeni iznosi se kreću od 5.000 do 15.000 dinara, ali nema fiksne tarife. Dobar sveštenik neće vam nametati iznos, već će prihvatiti onoliko koliko mu ponudite.

Crkveni hor: Ako želite da vam peva hor, to je dodatna usluga koja se plaća. Cena hora varira od 4.000 do 20.000 dinara, zavisno od renomiranosti i broja pevača. Mnogi preporučuju hor jer pevanje daje poseban, svečani ton celoj ceremoniji. Međutim, ako crkva ima dobrog crkvenjaka (pevača), njegovo solo pevanje može biti podjednako lepo i emotivno.

Važno je sve troškove unapred dogovoriti kako ne bi bilo neprijatnih iznenađenja. Slobodno pitajte sveštenika šta sve spada u troškove.

Kumovi: Ko može biti kum i šta je njegova uloga?

Kumovi na crkvenom venčanju imaju važnu duhovnu ulogu. Prema kanonskim pravilima, kumovi moraju biti kršteni u pravoslavnoj crkvi (iako se u praksi često priznaju i krštenja iz drugih hrišćanskih crkava). Takođe, ne smeju biti u krvnom srodstvu sa mladencima.

Postoji stari običaj da kumovi budu muž i žena u braku, ali danas je to potpuno fleksibilno. Možete imati svog najboljeg prijatelja za kuma, a vaš verenik svoju najbolju drugaricu za kumu. Takođe, kumovi na crkvenom venčanju ne moraju biti isti kao svedoci na građanskom - to su dve odvojene uloge.

Što se tiče obaveza, kumovi pomažu u organizaciji, drže sveće tokom obreda, a tradicionalno su kupovali burme i peškir. Danas se te obaveze često dele između mladenaca i kumova po dogovoru.

Kada NIJE dozvoljeno venčanje? Pravila o postovima i praznicima

Pravoslavna crkva ima određena pravila kada se venčanje ne obavlja. To su periodi velikih postova i određeni dani u nedelji.

Venčanje nije dozvoljeno u vreme:

• Božićnog posta (28. novembar - 6. januar)
• Uskršnjeg (Velikog) posta (od Čistog ponedeljka do Vaskrsa)
• Petrovdanskog (Apostolskog) posta (počinje nedelju dana posle Duhova, traje do 11. jula)
• Gospojinskog (Uspenskg) posta (14. - 27. avgust)

Takođe, prema strogim pravilima, ne venčava se sredom i petkom (kao danima posta), kao ni na velike crkvene praznike. U praksi, mnogi sveštenici su fleksibilniji oko sreda i petaka, ali postovi se uglavnom poštuju.

Ako vam se željeni termin poklapa sa postom, postoji mogućnost da se upiše molba nadležnom episkopu (vladici) za dozvolu. Ovo se radi u izuzetnim situacijama (npr. hitno venčanje pred odlazak u inostranstvo, trudnoća). Međutim, mnogi savetuju da se poštuju crkvena pravila i da se venčanje pomera.

Posebni slučajevi: Mešoviti brakovi i ponovna venčanja

Ako je jedan od mladenaca druge vere (npr. katolik, protestant), venčanje u Srpskoj pravoslavnoj crkvi je moguće. Potrebno je pismeno odobrenje nadležnog episkopa. Obično se od partnera koji nije pravoslavac traži da se usmeno obaveže da neće sprečavati drugog da ispoveda svoju veru i da će deca biti vaspitana u pravoslavnoj veri. Niko ne sme da bude prisiljen da promeni veru.