Zadržati, dodati ili promeniti? Lična odluka o prezimenu nakon braka

Odluka kako će se žena prezivati nakon udaje daleko je više od puke formalnosti. To je kompleksno pitanje koje dotiče temelje ličnog identiteta, porodičnih veza, društvenih očekivanja i unutrašnjih osećanja. Iako se na prvi pogled može činiti jednostavnim, ova odluka često otvara lavinu emocija, nesuglasica i dubokih razmišljanja o tome ko smo i šta nam znači.

Razgovori između žena otkrivaju širok spektar iskustava. Neke doživljavaju promenu prezimena kao prirodan i lep simbol početka nove zajedničke priče, dok se druge osećaju kao da bi time odustale od dela sebe i svog porekla. U središtu debate često se nalazi pitanje da li je prezime samo formalnost ili nešto što nosi dublje, emotivno značenje.

Emocije i identitet: Srž dileme

Za mnoge žene, vlastito prezime predstavlja neodvojivi deo njihovog bića. To je ime pod kojim su odrasle, sticale prijatelje, završavale školu i gradile karijeru. Osećaj gubitka identiteta je jedan od najčešćih razloga zašto žene osećaju nelagodu pri pomisli na promenu. Kako jedna učesnica diskusije ističe, osećala je da bi "minut njenog potpisivanja" izbacio prezime koje nosi celog života, koje joj je roditelji dali i koje voli. Dodavanje partnerovog prezimena čini joj se kao kompromis koji je čini "najkompletnijom", osećajući pripadnost i jednoj i drugoj porodici.

Sa druge strane, žene koje su promenile prezime često ističu da se nisu osećale manje vredno ili izgubljeno. One to vide kao simbol novog početka i stvaranja zajedničkog identiteta sa voljenom osobom. "Nisam izgubila sebe tog dana, naprotiv, obogatila sam se", kaže jedna od njih. Naglašava da i dalje ostaje ćerka i sestra, bez obzira na prezime.

Pritisak okoline: Porodica, prijatelji i "šta će reći"

Odluka o prezimenu retko kada ostaje privatna stvar. Često postaje predmet komentara, a nekada i otvorenog pritiska porodice, naročito muževe. Priče o svekrvama, deverima i sestrama koji ne propuštaju priliku da podsete mladu na njen "neobičan" izbor su, nažalost, česte. Takav pritisak može da potpuno zaseni sreću braka i stvori nepotrebne tenzije.

Zanimljivo je da se češći i oštriji komentari često javljaju od strane drugih žena. "Bankarka: 'Jao, dva prezimena, to su nekad samo radile glumice!'" - jedan je od mnogih primera neugodnih situacija sa kojima su se suočile one koje su odabrale da zadrže svoje i dodaju muževljevo. Ovakve reakcije otkrivaju duboko ukorenjene društvene norme i predrasude o tome šta je "prihvatljivo".

Ponekad pritisak dolazi i od samog partnera. Ucene poput "ako ne uzmeš moje prezime, neće biti crkvenog vjenčanja" ili "nećemo se prezivati isto kao porodica" pokazuju kako se ova tema može iskoristiti kao oružje u dinamici para. Takve situacije nameću pitanje koje mnoge postavljaju: Ako danas pravi problem oko prezimena, šta će tek biti sutra oko važnijih životnih odluka?

Praktični i birokratski izazovi

Osim emotivne strane, tu je i surova realnost birokratije. Promena prezimena podrazumeva izmenu svih ličnih dokumenata: lične karte, pasoša, vozačke dozvole, bankovnih računa, zdravstvenih kartona. To je proces koji zahteva vreme, strpljenje i ponekad dodatne troškove.

Žene sa dva prezimena često nailaze na dodatne komplikacije. Na nekim pregledima mogu biti upisane pod prvim, na drugim pod drugim, a na trećim pod oba prezime, što u sistemima može stvorati zabunu. Kao što jedna učesnica pominje, čak i dokaz o krvnoj grupi sa devojačkim prezimenom prestaje da važi, pa mora da se vadi novi. Ovi birokratski zastoj dodaju sloj stresa na već tešku odluku.

Sa druge strane, i zadržavanje svog prezimena može doneti praktične nedoumice, naročito kada su u pitanju deca. Pitanje "Zašto se mama i tata ne prezivaju isto?" može biti izazovno za roditelje, iako mnogi smatraju da je to odlična prilika za razgovor o različitostima i ličnom izboru.

Argumenti za i protiv: Šta kažu one koje su donele odluku?

Razlozi za promenu prezimena su raznovrsni. Neki od najčešćih su:

• Želja za jedinstvom porodice: "Želim da se ja, on i naša deca prezivamo isto. Za mene je to simbol naše zajednice."
• Ljubav i poštovanje prema partneru: Uzimanje njegovog prezimena se doživljava kao čin ljubavi i potpune posvećenosti novoj zajednici.
• Praktičnost: Nekada je novo prezime jednostavno kraće, lakše za izgovor ili se bolje slaže sa imenom.
• Odvajanje od teške prošlosti: Za neke, promena prezimena predstavlja simboličan prekid sa nezadovoljstvom ili teškim uspomenama vezanim za sopstvenu porodicu porekla.

S druge strane, žene koje odluče da zadrže svoje prezime ili da ga daju uz muževljevo navode sledeće:

• Očuvanje ličnog i profesionalnog identiteta: Posebno je važno za žene koje su izgradile karijeru ili javni ugled pod svojim devojačkim prezimenom.
• Emocionalna vezanost za porodicu porekla: Prezime je poslednja veza sa ocem koji je preminuo, ili simbol ponosa na retko prezime koje se "gasí" jer nema muških potomaka. Iako, kako neke ističu, loza se gasi nedostatkom potomaka, a ne muških potomaka.
• Princip ravnopravnosti: Zašto bi žena trebalo da menja prezime, a muškarac ne? Ovo pitanje otvara širu diskusiju o patrijarhalnim obrascima u društvu.
• Strah od gubitka sebe: "Ne mogu da zamislim da se drugačije potpisujem, mislim da bih se raspala", iskreno priznaje jedna od učesnica.

Zaključak: Slušajte svoj unutrašnji glas

Kroz sva iskustva i argumente provlači se jedan zajednički zaključak: ne postoji jedinstveno ispravno rešenje. Ono što je savršeno za jednu ženu može biti potpuno neprihvatljivo za drugu.

Najvažniji savet koji se može izvući iz ovih iskustava je da odluka mora biti autentična i doneta bez pritiska. Bilo da se radi o uzimanju muževljevog prezimena, zadržavanju svog, dodavanju oba ili čak dogovoru da muškarac promeni svoje - ključ je u poštovanju, razumevanju i dogovoru između partnera.

Odluka o prezimenu je lična. Ona govori o našoj priči, vrednostima i tome kako vidimo sebe u odnosu sa voljenom osobom i svetom oko nas. Bez obzira na izbor, važno je ostati pri sebi i setiti se da prava porodica nije definisana zajedničkim prezimenom, već ljubavlju, poštovanjem i podrškom koji njeni članovi jedni za druge imaju. Kako jedna mudro primećuje, na kraju, za sreću je najmanje presudno kako se ko preziva.