Podizanje kapaka: Moj lični put ka oslobođenju pogleda

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima sve isto i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži 'zakucanu' gore. Pokušava da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i izrazito funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo - da li mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Iskreno, i jeste i nije. Nos, na primer, jesam operisala zbog devijacije septuma još u 23. godini. Razbila sam ga kad sam imala dve godine padom s klupe na beton. To sam morala da rešim da ne bih bila doživotni zavisnik od kapi. Radije bih da nisam morala. Ali podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek. I, priznajem, odlagala sam.

Moj izbor hirurga: dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice od oktobra 2016. godine. Još malo, pa će to biti punih 9 godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje poverenje, nego što je ona najdetaljnija osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, izuzetno je odgovorna. Ipak, unatoč svemu, odugovlačila sam…

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama, da malo 'otvorimo' oko. Oba puta mi je rekla: 'Niti služe da se podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju kapaka'. I bila je u pravu. Oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok je efekat trajao. Ali to zapravo nije bio tretman za mene - to je bilo čisto odugovlačenje.

I onda je konačno odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto delim svoje iskustvo o podizanju kapaka

Kad sam zakazala, po običaju sam 'trubila okolo' šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako više pričamo o ovim temama, jer ćemo čuti iskustva, savete, upozorenja… I kad sam progovorila, odjednom je progovorila masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće otvoreno da pričaju. Njihovo je pravo, kao i moje. Ali ja nisam pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke. Znate šta vas čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Početak procesa: konsultacije za podizanje kapaka

Proces podizanja kapaka počinje konsultacijama. Na uvodnom razgovoru, hirurg pažljivo pregleda vašu individualnu situaciju. To je ključan korak da biste i vi znali šta sve treba pitati i šta možete očekivati. Detaljna analiza je ono što razlikuje dobar ishod.

Najčešća pitanja o operaciji podizanja kapaka

Operacija podizanja kapaka traje manje od sat vremena, dakle, veoma je brza i idete kući isti dan. Jako je važno da istaknem odgovore na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju.

1. Da li je operacija bolna?
Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekici koji vas opuste i omoguće da praktično ništa ne osetite. Oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da rade podizanje kapaka u analgosedaciji. To podrazumeva doplatu za anesteziologa, ali se ničega ne sećate. Odgovor je konačan: ni jedne sekunde ne boli ništa. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za samo skidanje konaca. Mislila sam da će me nešto čupkati i peckati, ali zapravo je dr Anica Jevremović samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.

2. Koliko košta podizanje kapaka?
Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Najčešće je negde oko 1000 evra, mada se računa na možda kojih 200 evra gore-dole, u zavisnosti od konkretne situacije koju imate i izbora anestezije. Donji kapci su uglavnom oko 200 evra više od gornjih. Ne mogu da pišem ništa konkretnije od ovih okvirnih cifara, jer hirurg mora da vas vidi. Uvek se prvo obavlja pregled uz konsultacije. Neko dodatno naplaćuje konsultacije, neko kontrole, neko sve uračuna u cenu… Vaše je da sve to unapred pitate.

3. Kakav je oporavak nakon podizanja kapaka?
Ovo je verovatno najveća nepoznanica za sve. Moj primer oporavka bio je izuzetno glatk. Kući sam otišla odmah. Imala sam deblje flastere koji su me nervirali - osećaj kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ali, ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila nečim i začas skinula. Nema čupkanja ni cimanja - toga sam se takođe plašila bez razloga.

Nove, tanke flastere sam nosila još 6 dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala po centru. Niko me nije gledao čudno. Priznajem, bila sam manje natekla od većine ljudi - otečenost zavisi od tehnike plastičnog hirurga, kao i od svakog pojedinačnog organizma.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam sve sem očiju i krenula da obavljam svoje obaveze. Nakon 7 dana skinuti su konci, a nakon 10 dana ja sam sa full šminkom snimala sadržaj za društvene mreže. Tog 10. dana od operacije, snimala sam se i sa ajlajnerom! Malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da nosim ajlajner… Spušteni kapci to nisu dozvoljavali na prijatan način.

Ožiljci i dugoročni efekti podizanjem kapaka

Ovo je verovatno najveća briga. Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On naravno bledi vremenom i postaje sve nevidljiviji. Ali, da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija nego naučna fantastika. Kod žena koje sam upoznala, a radile su pre par godina, čak i kada se zagledate, ne vidi se ništa. Što se mene tiče, baš me briga za male crtice koje sada imam - začas ih prekrijem šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako. Ožiljak začas učinim nevidljivim.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina nastavlja da vuče lice na dole - padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, radi podizanje obrva (temporalni lifting) i lifting lica. Kome nije, odlazi na razne tretmane. Dakle, lice nastavlja da živi svoj život. Vi birate šta ćete dalje s njim. Retki su ljudi kojima je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam odlagala i zašto više nisam

Da, što sam oklevala i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja? Eto, pitam se zašto sam se 'glupirala' s nitima, tehnikama šminkanja i slično. Odgovor je naravno - strah. Jestе, posle bitke su svi generali, pa i ja. Sad kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam kao 'izubijani vanzemaljac' jako dugo, da neću zbog toga moći da radim…

Jedino se nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Kad idem na sistematski, smrznem se od straha zbog vađenja krvi. Isto je sa zubarom. A na dan operacije, čak nisam bila nervozna. Nema hladnih ruku koje se tresu, vilice koja svokoće… i ništa. Verujem da ovo važi samo za mene, jer nemaju svi tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznaju skoro 9 godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne, da li će biti dobro… Ja sam to jednostavno znala.

A ovo je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo tome slično. To tražite, to pronađite i sve će biti u savršenom redu.

Podizanje kapaka je za mene bila jedna od najboljih odluka. Vratila mi je ne samo jasniji i otvoreniji pogled već i ogroman komad samopouzdanja. Ako razmišljate o tome, nadam se da vam je moj primer i iskustvo dalo korisne odgovore i malo smanjio strah od nepoznatog.