Hrononutricija: Revolucionarni pristup ishrani za gubitak težine i vitalnost

U potrazi za idealnim načinom ishrane koji će omogućiti gubitak viška kilograma bez napornog gladovanja i stalnog brojanja kalorija, sve veći broj ljudi pronalazi odgovor u hrononutriciji. Ova medicinska disciplina ne predstavlja samo još jednu prolaznu dijetu, već celovit pristup ishrani zasnovan na dubokom razumevanju prirodnih fizioloških ritmova našeg tela. Suština hrononutricije leži u saznanju da nije važno samo šta jedemo, već i kada to jemo.

Šta je hrononutricija i kako funkcioniše?

Hrononutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim režimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem telu. Njeno polazište je činjenica da svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve naše fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije. Ova disciplina je sačinila najprecizniju kartu dnevnog ritma našeg metabolizma, određenu izlaskom sunca, podnevom, poslepodnevom, zalaskom sunca i noću.

Kako objašnjavaju stručnjaci, nije isto ako u određeno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema ritmu lučenja hormona i enzima ne možemo iskoristiti u to doba dana, a mogli bismo imati veliku korist da smo je pojeli nekoliko sati ranije ili kasnije. Ako uzimamo namirnice kada im nije vreme, zbunjujemo naše žlezde i tražimo od njih da se aktiviraju u vreme kad se one prirodno odmaraju. Posledica je poremećaj metabolizma koji vodi u hronične bolesti i gojaznost, kako opštu tako i parcijalno taloženje masnih naslaga u određenim delovima tela.

Osnovni principi hrononutricije

U hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica, slatkiša i masnoća. Ne postoji brojanje kalorija, nema spiskova recepata po danima. Primena principa ove ishrane omogućava bez velike muke trajno gubljenje viška kilograma. Ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj režim omogućava postizanje normalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Između svakog obroka trebalo bi da prođe najmanje tri, a idealno je četiri sata. Obavezno je jesti samo određenu vrstu namirnica u određeno vreme u toku dana. Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače jer i oni izazivaju povećano lučenje insulina. Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je ručak ili večera u pitanju. Vreme kada je ova kombinacija jedino moguća, čak i poželjna, jeste jutro, kada je aktivnost enzima veoma značajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija tih enzima u varenju.

Doručak - najvažniji obrok u danu

Izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani. Jedino jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju iz skladišta masti. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne, rezerve se pune. Klinički je dokazano da voće ne treba uzimati ujutru. Idealan doručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate (žitarice), jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije.

Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i za mnoge druge funkcije. Za doručak se ne uzimaju prosti šećeri (med, običan šećer), voće, desert nikad uz ručak. U ovom periodu dana moguće je konzumirati čak i namirnice koje se inače smatraju kaloričnima, poput raznih vrsta pita, sendviča sa šunkom i sirom, jaja i slično, jer organizam ima kapacitet da ih adekvatno iskoristi.

Ručak - punjenje baterija

Ručak je takozvano punjenje baterija. Taj obrok ne bi trebalo preskakati jer se često dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane. Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla, povrće kao izvor sporih šećera i vlakana, i nikad baš nikad ne pojesti desert odmah posle obroka.

Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, grašak). U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela koja se često prave: šnicla s krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira. Osobe obolele od raka debelog creva navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama. Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija.

Užina - strateški raspoređena poslastica

Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata. Eventualno se može konzumirati jedna vrsta voća sat vremena nakon obroka, samo kad je telesna težina idealna.

Povrće je zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja šećerni (glikemijski) indeks i da povrće dobija osobine običnog šećera. Unosom kuvane šargarepe ili celera, na primer, podiže se nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina. Povrće je idealno jesti sveže (šargarepa i celer naročito), dok drugo treba samo kratko skuvati na pari.

Večera - prelazak na racionalniji biološki model

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model jer je to vreme kad telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak ćelije su zamorene i "lenje", kortizon (hormon budnosti) se mnogo manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna. Po liniji manjeg otpora, one žude za brzim šećerom da bi ga što lakše i s manje napora uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate kao i povrća koji su izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koji će nas zasititi u toku čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina (masne ribe kao što su skuša, losos, som). Drugi isto tako dobar izbor za večeru je sledeći: grilovana piletina, ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima.

Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba da bude kraće od dva sata. Da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate, preporučuje se obaviti testiranje netolerancije na hranu. To podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom nivou bez štetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati.

Zabranjene namirnice i kombinacije

Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka. Slatkiši se ne smeju jesti uveče. Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova. Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje. Kiselo mleko i sir su dozvoljeni izvor proteina.

U pogrešne kombinacije spadaju meso sa testeninama, meso sa hlebom, testenine sa sirom, mleko sa mesom, i druge slične kombinacije koje opterećuju probavni sistem i otežavaju adekvatno varanje.

Dodatne procedure za uklanjanje masnih naslaga

Za one koji žube ubrzati proces uklanjanja masnih naslaga, postoje dodatne procedure koje mogu doprineti postizanju željenih rezultata. Anticelulit masaža je jedna od najpopularnijih metoda za poboljšanje izgleda kože i podršku procesu mršavljenja. Različite vrste anticelulit masaža mogu biti od velike pomoći u borbi protiv celulita. Redovne anticelulit masaže poboljšavaju cirkulaciju i stimulišu limfni sistem. Stručno izvedene anticelulit masaži mogu dati vidljive rezultate već nakon nekoliko tretmana. Efekti anticelulit masažom su najbolji kada se kombinuju sa pravilnom ishranom.

Za ozbiljnije slučajeve, postoje hirurške procedure poput liposukcije, koja podrazumeva uklanjanje masnih naslaga putem vakuuma. Liposukcija je procedura koja se koristi za uklanjanje masnih naslaga iz specifičnih delova tela. Razvoj tehnike liposukcije omogućio je sigurnije uklanjanje masnih naslaga. Moderna liposukcija se smatra efikasnim načinom za ukloniti masne naslage koje se ne mogu ukloniti ishranom i vežbama. Postoperativni rezultati liposukcije zavise od iskustva hirurga i individualnih karakteristika pacijenta.

Lipoliza je još jedna metoda za uklanjanje masnih naslaga koja podrazumeva razgrađivanje masnih ćelija. Postoje različite vrste lipolize, uključujući lasersku i injekcionu. Primenom lipolize moguće je postići značajno smanjenje masnih naslaga. Efekti lipolize su postepeni i zahtevaju vreme. Terapija lipolizom se često kombinuje sa drugim procedurama za postizanje optimalnih rezultata.

Lipotransfer je tehnika koja podrazumeva premeštanje masnih ćelija sa jednog dela tela na drugi. Primena lipotransfera omogućava oblikovanje tela korišćenjem sopstvenih masnih naslaga. Postupak lipotransfera zahteva veštu ruku hirurga kako bi se postigli prirodni rezultati. Razvoj tehnike lipotransfera omogućio je trajnije i prirodnije rezultate u odnosu na veštačke implantate.

U težim slučajevima gojaznosti, posebno nakon velikog gubitka težine, može biti indicirana dermolipektomija - procedure kojom se uklanja višak kože i masnog tkiva. Različiti tipovi dermolipektomije rešavaju specifične problemske zone. Oporavak nakon dermolipektomije zahteva vreme i strpljenje. Rezultati dermolipektomije su obično trajni uz održavanje stabilne težine. Savremene tehnike dermolipektomije omogućavaju bolje estetske rezultate sa manje ožiljaka.

Iskustva korisnika hrononutricije

Brojna iskustva ljudi koji su primenjivali hrononutriciju govore u prilog efikasnosti ovog pristupa. Mnogi ističu da im je ovo donelo telo kakvo su oduvek želeli, bez gladovanja i prevelikog odricanja. Uči se da jedeš da bi živeo, a ne živiš da bi jeo. Ova ishrana ne zvuči kao dijeta, već kao pravilna kombinacija hrane.